"OSNOVANE SUMNJE DA JE AMERIKA POČINILA RATNE ZLOČINE U IRANU"! Stejt department: Izveštaj komisije UN nije kredibilan; Stručnjaci optužili i vlasti u Teheranu!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Stručnjaci UN tvrde da postoje osnovane sumnje da su SAD počinile ratne zločine u dva napada u Iranu, u kojima je stradalo najmanje 177 civila.
- Stejt department odbacuje nalaze izveštaja i navodi da im ne daje kredibilitet.
- Isti izveštaj optužuje i iranske vlasti za zločine protiv čovečnosti tokom gušenja antivladinih protesta.
Stručnjaci UN za ljudska prava tvrde da postoje razumne osnove za verovanje da su SAD počinile ratne zločine u dva napada u Iranu u kojima je ubijeno najmanje 177 civila.
BBC prenosi novi izveštaj Nezavisne međunarodne misije za utvrđivanje činjenica o Iranu u kojem se navodi da su februarski raketni napadi na osnovnu školu u Minabu i sportski kompleks u Lamerdu predstavljali neselektivne vazdušne udare koji su prouzrokovali smrt civila i štetu na civilnoj infrastrukturi.
Američke vlasti su ranije negirale napade na Lamerd i saopštile da istražuju šta se dogodilo u Minabu.
Zvaničnik Stejt departmenta kazao je da SAD ne daju kredibilitet nalazima u izveštaju straučnjaka UN.
Isti ti stručnjaci su takođe utvrdili da su iranske vlasti počinile zločine protiv čovečnosti tokom suzbijanja masovnih antivladinih protesta u januaru.
Oni su naveli da su ubistva koja su počinile snage bezbednosti dostigla "zapanjujuće i neviđene razmere" u 31 pokraji ni koliko ih ukupno ima u Iranu.
Iran ćuti na optužbe UN
Vlasti u Teheranu još nije komentarisale nalaze stručnjaka UN, ali su ranije odbacile navode o sistematskom kršenju ljudskih prava.
- Civili u Iranu su zarobljeni između teškog kršenja ljudskih prava i zločina protiv čovečnosti koje je počinila njihova sopstvena vlada i smrtonosnog sukoba te zemlje sa Sjedinjenim Državama i Izraelom - upozorila je misija za utvrđivanje činjenica u saopštenju objavljenom u četvrtak.
U okviru ovog najnovijeg izveštaja Savetu UN za ljudska prava, tri nezavisna stručnjaka misije istražila su dva najsmrtonosnija napada na civile od početka rata Izraela i SAD protiv Irana.
Prvi se dogodio 28. februara, prvog dana rata, kada su rakete Tomahavk pogodile osnovnu školu "Šadžare Tajebeh" u Minabu, gradu na jugu Irana.
Prema navodima lokalnih vlasti, tu je ubijeno najmanje 156 ljudi, uključujući 120 dece.
Škola bila jasno prepoznatljiva
Stručnjaci misije za utvrđivanje činjenica naveli su da se škola nalazila pored pomorskog kompleksa Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) koji je takođe napadnut tog dana, ali da je škola bila jasno prepoznatljiva i da nema informacija koje ukazuju na to da je korišćena u vojne svrhe.
Stručnjaci su ocenili da, na osnovu prikupljenih dokaza - uključujući medijske izveštaje koji ukazuju da je preliminarna vojna istraga SAD utvrdila da su američke snage odgovorne,ali i činjenicu da su SAD jedina strana u sukobu koja poseduje rakete Tomahavk - postoje osnovane osnove da veruju da je napad na školu izvršila američka vojska.
Oni su takođe zaključili da je škola bila "planirana tačka udara i da šteta nije nastala slučajnim udarom ili kolateralnom štetom" od napada na kompleks Revolucionarne garde, navodeći reči preživelih da je škola pogođena dva puta.
Američka vojska još uvek nije objavila nalaze svoje istrage o napadu na Minab, ali je ministar odbrane Pit Hegset rekao da ona "nikada ne bi ciljala civilne mete".
Napad u gradu Lamerd
Istog dana, 28. februara, u napadu raketama za precizne udare (PrSM) nakon udara projektila raspršeni su oblaci kuglica od volframa iznad sportskog kompleksa i stambene zone u gradu Lamerd.
Prema navodima lokalnih vlasti, tu je ubijeno najmanje 21 civila, uključujući sedmoro dece.
Stručnjaci misije za utvrđivanje činjenica naveli su da je sportski kompleks bio jasno prepoznatljiv i da nema informacija koje ukazuju na to da je korišćen u vojne svrhe.
Oni su zaključili da postoje osnovani razlozi za verovanje da su napad izvele SAD, navodeći dokaze, uključujući činjenicu da je Amerika jedina strana u sukobu koja poseduje rakete PrSM.
Američka vojska je saopštila da tog dana nije izvela napade na Lamerd i osporila je izveštaje koji identifikuju oružje korišćeno kao PrSM.
U oba incidenta, stručnjaci misije za utvrđivanje činjenica naveli su da postoje "osnovani razlozi za verovanje da su SAD počinile ratni zločin pokretanja neselektivnog napada koji je rezultirao gubitkom života ili povredama civila ili oštećenjem civilnih objekata".
Sa krovova pucano na demonstrante
Izveštaj misije za utvrđivanje činjenica takođe pokriva nasilno suzbijanje masovnih protesta koji su se održali širom Irana u decembru 2025. i januaru 2026, a koji su izvele iranske vlasti.
Stručnjaci su ocenili da je to bila neviđena eskalacija u odnosu na prethodne represije, obeležena širokom upotrebom smrtonosne sile koja je rezultirala masovnim ubistvima i povredama, kao i brojnim hapšenjima.
Naveli su svedoke, zdravstvene radnike i porodice žrtava koji su naveli da su se pripadnici obezbeđenja pozicionirali na krovovima i drugim uzvišenim položajima, pucajući iz automatskih pušaka u gomile ljudi.
Demonstranti su takođe zadobili teške povrede glave, grudi i očiju od metalnih kuglica iz sačmare, što je izazvalo trajno slepilo.
- Kako su se sukobi eskalirali, snage bezbednosti su napadale zdravstvene ustanove, tukući i hapseći ranjene demonstrante i hapseći neke zdravstvene radnike, što je odvratilo žrtve od traženja životno važne pomoći - naveli su stručnjaci UN.
Oni su takođe otkrili da su desetine hiljada ljudi pritvorenih tokom protesta suočene sa mučenjem, odvođenjem u samicu i uskraćivanjem pravne pomoći.
Najmanje 29 učesnika protesta pogubljeno od gušenja demonstracija
Stručnjaci su upozorili da je vlada u Teheranu od tada intenzivirala upotrebu smrtne kazne protiv demonstranata, uz najmanje 29 muškaraca pogubljenih nakon ubrzanih suđenja po optužbama povezanim sa nemirima.
U izveštaju misije za utvrđivanje činjenica navedeno je da nije bilo moguće nezavisno proveriti broj žrtava u represijama, ali je ocenjeno da postoje jaki razlozi za verovanje da je on znatno veći od zvanične brojke od 3.000 stradalih, od kojih je većinu vlada identifikovala kao pripadnike snaga bezbednosti ili prolaznike.
Američka Novinska agencija aktivista za ljudska prava (HRANA) saopštila je da je potvrđena smrt više od 7.000 ljudi, od čega su skoro svi demonstranti.
Stručnjaci misije za utvrđivanje činjenica zaključili su da su iranske vlasti počinile "mnoga teška kršenja ljudskih prava" tokom represija i da se to svodi na "zločine protiv čovečnosti ubistva, zatvaranja i drugih teških lišenja fizičke slobode, mučenja i drugih nehumanih dela, počinjenih kao deo široko rasprostranjenog i sistematskog napada usmerenog protiv civilnog stanovništva".
Iranske vlasti optužile su SAD i Izrael za podsticanje nemira i okrivile "teroriste" i "učesnike nereda" za pogibije na demonstracijama.
(Kurir.rs/BBC/Preveo i priredio: N. V.)